Dušan Brankov, Kikinda

[ivan-Vu]

molio bih one koji znaju forumaša pod nikom-iwan da mu kažu da mi se javi na
mob. jer nemože primiti pp
vedrane oprosti što pišem na ovoj temi

[Bata]

Dušan Brankov nas je napustio krajem septembra. Sigurno je da je ostavio dubok trag u gradnji tambura i po tome ćemo ga uvek pamtiti. Naka mu je laka zemlja

[tamish]

...laka mu zemljica bila...


In memoriam: Dušan Brankov


Odlazak majstora za tambure






Poznati graditelja tambura, Kikinđanin Dušan Brankov, preminuo je prošle nedelje u svojoj 77. godini.
Skoro dve i po decenije Brankov se bavio izradom i prodajom tambura. Bio je samouk, ali se toliko usavršio da je i napisao knjigu o ovom zanatu, koju je preveo i distribuirao i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Osim što je izrađivao, Brankov je i popravljao tambure, pa je iz njegove radionice izašlo skoro 300 instrumenata. Tambure je prodavao sam u SAD, Novom Zelandu, Australiji, Francuskoj i Mađarskoj.

Nekoliko godina je živeo i radio u Australiji, a po povratku u Kikindu, radio je kao profesor matematike i fizike, prevodilac i šef reklame i propagande IDA - Opel vozila.

[IvanZU]

...počivao u miru.

[tizbe2]

Zdravo!

Interesovalo bi me kakve su kvalitete prim tambura Dušana Brankova iz Kikinde, odnosno u koju ketegoriju spdaju.

Hvala

[IvanZU]

Naišao sam na jedan članak od 28.03.2008. znači iz vremena dok je majstor bio živ, pa mi se činilo da bi bilo dobro da prenesem u ovu temu, isključivo iz poštovanja prema majstoru koji više nije među nama.
Autor članka je Saša Urošev.



Skoro dve i po decenije Kikinđanin Dušan Brankov (76) bavi se izradom i prodajom tambura. Penzionisani profesor matematike i fizike samouki je graditelj tambura.

Brankov za Kikindske priča da nije imao od koga da izuči zanat jer poznati majstori nerado prenose znanje o izradi instrumenata. Kako je od malih nogu zavoleo tamburašku muziku a po prirodi je svestran, odlučio je da uz pomoć literature postane graditelj tambura:

- Učio sam iz američke i engleske litetarure. Uz Francusku, ove države poseduju brojne knjige u kojima se nalazi sve o izradi gitara i violina. Najpoznatiji svetski graditelji instrumenata smatraju moralnom obavezom da svoje bogato znanje pretoče u pisanu formu. Vremenom se i kod mene javila želja da između korica stavim sve što sam naučio. Tako je 1996. godine nastala knjiga Tambura. Jedini sam graditelj tambura sa ovih prostora koji se odlučio na tako nešto - kaže Brankov.

Ali, ovaj Kikinđanin napravio je i korak dalje. U njegovom prevodu knjiga Tambura se 1998. godine pojavila u SAD. Američko Udruženje tamburaša čulo je za njegov rad i izrazilo želju da se ta knjiga nađe i na njihovom tržištu.

- Moja knjiga distribuirana je na 99 fakulteta u Americi na kojima se izučavaju slovenski jezici. Dostupna je u 42 univerzitetska centra i jedanaest javnih biblioteka. Bolje je plasirana u Americi nego u Srbiji - veli Brankov.

Priznaje da je pisanje knjige o tamburama doživeo kao svojevrsni poduhvat jer je za tako nešto potrebno široko znanje iz matematike, fizike i akustike. Trebalo mu je oko dve godine da je napiše. Brankov je u poslednje vreme rovitog zdravlja i ređe odlazi do radionice.

- Mi graditelji smatramo da su napravljene i one tambure koje su donete u radionicu kao oštećene i nisu do tada bile u upotrebi. Računajući i takve, iz moje radionice izašlo je više od 270 instrumenata. Tri nedelje potrebno mi je da napravim bisernicu, dok za brač utrošim mesec dana. Muzika mi je u genima. Moj deda je nekada davno bio član jednog tamburaškog orkestra iz Bačkog Gradišta. On je takođe sa svojih deset prstiju napravio tamburicu da bi u dugim zimskim večerima muzicirao za svoju dušu - kaže Brankov.

Interesantno je da je Brankov pet godina živeo u Australiji gde je radio kao pomoćnik kovača. Kada je savladao jezik postao je tehnički crtač u geodetskoj sekciji rudnika. Po povratku iz Australije radio je kao profesor, prevodilac i šef reklame i propagande IDA-Opel vozila.

Nema dobre tambure bez javora

- Za sve žičane instrumente, pa tako i tambure, najbolji je šareni javor. Neki ga zovu još bosanski ili džafer javor. Dobar je i takozvani javor ptičijeg oka. Tambure pravim i od kajsije, oraha ili višnje. Gornja daska kod svih žičanih instrumenta izrađuje se od smreke jer je to najakustičnije drvo. U Vojvodini je do pre Drugog svetskog rata bilo puno majstora. Samo u Novom Sadu i Subotici postojalo je deset radionica za izradu tambura. Skoro svaki grad i selo imalo je barem po jednog majstora. Danas u Vojvodini nema više od deset graditelja tambura od kojih su dvojica, trojica profesionalci - priča za Kikindske Brankov.

Najjeftiniji

- Moji instrumenti su upola jeftiniji od konkurencije. Za bisernice tražim 300 evra. Basprim košta 600 a kontra 700 evra. Prodavao sam ih u SAD, Novom Zelandu, Australiji, Francuskoj i Mađarskoj. U Kikindi sam prodao samo jedan instrument - priznaje Brankov.


izvor:
http://www.kikindske.net/prikaz.asp?r=21&br=498