dragi moji
slušam taj zadnji album već desetak dana. od toga sam neprekidno slušao prvi dan jedno desetak puta. sve poslije je bilo dok se vozim u autu. mišljenja sam da se sud od uratku, bilo kojem, ne može donijeti jednim slušanjem. slušaj trijezan, pijan, ljut, pripit, nervozan, zaljubljen... i svaki će put dojam bit drukčiji. kad se tome pridodaju i različiti uređaji na kojima se nosač vrti (cd-aš u autu, obična linija, malo bolja, super dobra itd) priči nema kraja. recimo, u mom autu zvučnici nisu nešt. nije ni cd-aš, al je nov. pa, tu ima zvukova da ti pamet stane, a kad su i klinci iskopčali, nekako, zadnje zvučnike....čuo sam neke nevjerovatne zvukove. možda si ja umišljam, a možda i ne.
kako rekoh, mislim da treba više puta poslušat.
slay, nisi u pravu. na ovom albumu ima pjesama koje imaju neke svoje praznine, i, vjerovatno razloge za to, ali ne bih rekao da su to pjesmuljci. čak bih se usudio reći da dotični bend i nema baš pjesmuljaka, tj, trenutno mi ne pada na pamet ni jedan. na kraju krajeva, ajmo na kavu sutra, tj danas, pa ćemo porazgovarat o tome.
__________________
tih.
miran.
pomalo krvoločan.
|