Quote:
Originally Posted by eXeR
pa. mislio sam da si kontras...
|
Mislio je da će konačno moći balegat o temi u kojoj maestro nije kao kod kuće.
Nažalost mislim da su primaši izrasli u "face" uglavnom zbog toga što su u većini slučajeva morali odrađivati posao ostalih u bendu, pokrivati svojom virtuoznošću nedostatke ostatka ekipe.
Nažalost čest je slučaj da (u bendovima, a u kudovima posebno) da jedino primaš zna kada, kako i koliko puta šta ide. Još od kudova, najviše se čuju primaševe greške i to te prisiljava da paziš i razmišljaš, dok ostali "laduju".
Često sam na primu sam odrađivao probe kuda, a kada mene nije bilo ostala petorica bivala su zamoljena neka ne sviraju jer će oni lakše to sami na na-na-na. (ne zbog moje kvalitete, nego zbog njihove katastrofalnosti)
Naravno da oni koji imaju predispozicije tako i napreduju, što više treba - više daju i tako izrastaju u virtuoze. (nisam taj)
Isto tako mislim da prim mnogi smatraju kaznom. Velika većina "velikih" primaša, jedva čeka da se dokopa neformalne svirke i nekoga drugoga instrumenta i tada se izdušovolje i nasviraju.
Po meni, najbolji primjer da to nemora biti tako, odnosno da ne mora sve biti na primu, jesu BERDE BAND, jer kada svi znaju svoje onda jednostavno ne sjeda primaševo "verglanje". Ono bi i trebalo biti pridržano samo za one koji, na da mogu, nego znaju kako, kada i koliko.