pa u mnogočemu je razlika između digitalnog instrumenta i klasičnog akustičnog.
prvo vizualni, ako sam došao slušati olivera onda ga hoću vidjeti za koncertnim klavirom od pola tone, jebe mi se kako ga je netko dovukao na tu binu i hoće li kiša padati po njemu, za to služi organizacija, a ionako su mu koncerti oko 10 000€ , da ne računamo prihode ulaznica. za te pare ja bi sam gurao klavir.
ali lakše je svirat na elektroncu, jeftinije, ne treba 10 ljudi da ga nose, mikrofoni koji će ga ozvučiti itd, a to što on sjedi za nečim što ima klavijaturu a ne liči na ništa a kamo li na klavir to je manja briga...e ja se upravo s tim ne slažem, pa čak ni onda kada se na koncertima svira na digitalnim klavirima koji imaju šasiju kao i klasični. neka se on uči na tome kod kuće, ali na koncert mi dođi sa klavirčinom da te jedva vidim iza njega.
a ta druga stvar je da se teže pjeva uz sintetski zvuk koji izlazi iz tih digitalaca. iz tog razloga ja sam zahtijevao da se u našu crkvu ubace klasične orgulje koje su koštale 20 puta više nego jedne elektronske. ali dođi zapjevaj uz takav organ i osjetit ćeš razliku.
sjesti za orgulje u katedrali u zagrebu, ili u đakovu, nije isto kao sjesti za johannus sa istim brojem registara, jer tu sve dolazi iz čipipičića Ei Niš
, ali kod klasičnih se zna kako je sve to nastalo, i to ništa ne može zamijeniti.
jesam tvrdolinijaš, i to samo zato jer je na kraju svega toga bitan rezultat, vizualni, akustički, i onaj...da se naježiš kad čuješ
usput, dovukao sam polukoncertni klavir kući od 300tinjak kg, a mogao sam kupiti sintić sa sempliranim klavirom, pianom.. pa ga nosit pod rukom... a maestro ti kaži jesam li napravio grešku što sam tako postupio...