[Marinko Piuković]

Subotički graditelj tambura Habinjak Kalman, koji je bio savremenik Karla Kudlika, imao je svoju radionicu, ali ne i firmu kao što su to imali Kudlikovi.
Najviše je gradio primove i basprimove, slabije druge instumente, za čela i basove skoro sigurno da nije ni gradio. Primovi su mu bili bolji u odnosu na basprimove, pa možemo reći da svi primovi koje je napravio imaju izuzetan ton. Karateristično za Habinjaka je to da ni jedan prim nije isti kada je izrada u pitanju , a tonski vrlo slični jedan drugom, čak vrlo specifični i prepoznatljivi. Bio je vrlo pecizan u izradi, koristio je intarzije i ukrašavao tambure na svojstven način sa puno ukusa. Sve tambure koje je nove napravio su bile prirodne boje drveta a šer lak im ja davao boju meda, retko je koristo boje, a tamno crvene i boje višnje za farbanje nije ni koristio, bolje rečeno to nije bio trend u Subotici. Svaki primaš u Subotici ako je imao dva prima, jedan je morao biti Habinjakov, jer je to bilo stvar prestiža, a taj trend kod subotičkih primaša je ostao do danas. Najglasovitiji primaš u Subotici Pere Tumbas Hajo,je imao Habinjakov prim, Stipan Jaramazović poseduje isto. Taj prim koji je sada kod Stipana Jaramazovića je najbolja Habinjakova prima za koju se zna. U nju je majstor ugradio sve svoje vizuelno, tehničko i tonsko umeće pa i danas tako i izgleda a posebito svira. Godinama je visila u radionici Habinjaka i služila mu kao model za druge tambure. Njegove tambure karakteriše plemeniti ton, tehnički izuzetna izrada i volumenski su tiše u odnosu na tambure drugih graditelja. To jedino ne važi za tamburu Stipana Jaramazovića koja je može se reći remek delo. To se mora vidit i probat.