Ljudi kreću svirati i bitno im je samo da su jednaki. Prve prsluke nabavio sam kada smo par puta dobili po leđima i večernju i jurarnju rosu na istoj svirci, dakle iz potrebe, mislim da tako i ostali.
Jedino sadašnja roba bila je promjena već šivane i ukrašene garderobe koja je rađena samo za nas. Dakle nešto smišljeno. Nismo se pretrgli u kombinacijama,a ali jesmo u orginalnosti prsluka kakve nema nitko od tamburaša.
Ali većina kaže: jel imamo svi hlače - imamo, ajd po pedeset kuna za košulje i to je to.
|