pa....
mislim da je to normalan put. prvo dođeš u kud, tamo naučiš kola, narodne pjesme iz naroda, učiš svirat sa nekoliko ljudi (ono, kad koncert završi, pa svi dignu gaju, ajde svirači, ajde...), upoznaš curu, oženiš se itd. i onda, tko ima afiniteta, nastavi dalje svirat. tko ne, ostane u kudu, ili se vrati u kud kad bude sit svega. ja, recimo razmišljam o tome da se vratim u željezničar. zasad su to samo razmišljanja, nisam u prilici ostaviti sviranje, previše to volim.
stoga bih rekao da se o kudovima ovdje itekako treba raspravljat i divanit. to mi je ok.
a o temi malo
nešto novo izmišljat u tamburaškoj glazbi. pa, ne znam. imam dojam da je to jedna živa stvar. razvija se, stagnira, raste, pada. ne nužno tim redom.
ja sam počeo svirat relativno nedavno, tek prije deset godina. u to doba, tamburaša je bilo ko drva. onda je, oko 2000. (sukladno potražnji), ponuda opala. a onda su narasli neki novi klinci, stvorili se neki novi bendovi, i ajmo opet.
što se tiče pjesama....bit će. kako budu stasali opet neki novi ljudi, bit će i nekih novih pjesama. iskreno se nadam da ću i ja bit u tim novim ljudima
meni je to sve ok.
nego, vas dvojica, stevane i maestro, kad ćemo mi nešt zasvirat, onak ko ljudi, za srce, dušu i ostale organe