Celo jako retko sviram, mozda 2 do 3 puta godisnje, inace sam basista.Ni malo ga olako ne shvatam.Kada sviram bas lepo se zabavljam, ali dok sviram celo i "gace mi budu mokre". Konstantno u toku svirke pratim sta radi basista, ako on ide "navise" ja peglam nanize.Ne mogu da odvojim oci i usi od kontrasa, jer ako uzme "skrseni" akord meni je veci prioritet odsvirati ton koji njemu nedostaje nego voziti neku liniju, pa da kazu: Au, ala cifra! To bi jos sve bilo super da nije npr. tercasa koji nije siguran u melodiju pa mi je i to prioritetno da na kriznim mestima ubacim segment terce.Jednostavno, na tezgama celo shvatam kao instrument za punjenje rupa.Nimalo lako, zar ne? Nisam nikakav virtuoz, cak sta vise neznam pravilan prstomet.Iz svi tih razloga mi svi kazu da bih fenomenalno svirao drugo celo u nekom velikom orkestru.
Od svih celista mi se najvise dopada Bocan.Covek ima razradjenu desnu ruku do te mere da nekada imas utisak da svira violon celo (gudalom naravno).
Ima li negde literature za pocetnike? Zeleo bih da naucim osnove, koje ne zeli niko ovde da mi pokaze.
Pozdrav!
|