Quote:
Originally Posted by _maestro_
radi se tu o pomanjkanju nečeg drugog, a ne vremena koje uzima studiranje...
e, sad, ako smo iskreni prema sebi, znat ćemo procijeniti da li nam je bavljenje tamburama dovoljno važno, pa da riskiramo i tih nekoliko stotina eura za vlastitu tamburu. nećemo morati pitati druge za mišljenje...
kod tebe mislim da to nije slučaj, jer da si iskreni i pravi svirač nebi niti prestajala svirati i odavno bi već imala svoju tamburu.
ali ako imaš viška love, zašto ne kupiti tamburu. u najgorem slučaju može poslužiti i kao dekorativni detalj na zidu.
|
Zakaj sam prestala svirati...studiram u zg-u, a svirala sam u kudu u varaždinu...nije me bilo po tjedan-dva i više, a svoj instrument nisam imala da ga nosim... onda nisam imala dosta para... (skupljanje novca na instrukcijama i sitnim poslićima je trajalo). Onda kad bi došla, dečki su navježbali nekaj novoga i tehnički me preeeeeeeeešišali i ja sam ispala iz igre...sad su se i oni raspali, došli neki drugi klinci i nemam se čemu vratiti...
hehe, viška love nemam (tko uopće ima), al se nađe nekaj od onoga kaj je sad dobilo ime "za crne dane"...
Nisam ovo pitanje postavila da sad tražim savjet od vas, nego da vidim sve kuteve gledišta, pa onda da možda lakše...ili teže... odlučim kaj budem...
btw...ova opaska o tome da nisam pravi svirač (možda nije to sad tema)...nisam...kaj da velim...teško je biti hardcore u tome kad si cura i kad realno znaš da nemaš u tome budućnosti...mislim da sam ostavila školu i faks zbog toga, bila bi jaako glupa...a oboje je teško tjerat na maksimum - ko uspije bit super tamburaš, studirat matematiku redovno, polagat po 5 ispita u 5 dana (bolonja) i još dolazit na probe 3 put tjedno iz zg u vž, skidam kapu...kaj, u biti, skidam sve
