[_maestro_]

što se šukara tiče, oni jesu napravili taj odmak. uspjeli su iako su prije njih doslovno isto radili i napravili i ivanovići i sar e roma i o djila. znači nisu izmislili ništa novo i revolucionarno. to nije niti nužno.
priča se svodi na to kad kažeš ime od bilo koja ta 3 benda, npr. o djila, znaš šta možeš očekivati od njih, na nekom njihovom albumu i koncertu.
isto tako znaš šta možeš očekivati od neke klape kad ih ideš slušati.
a od tamburaša možeš očekivati svašta...

a ni u tom nije problem, nego u činjenici što skoro i nema tamburaša koji ne svaštare. jasno je svima da se na uobičajenoj tamburaškoj svirci mora svirati svašta, jer sama vrsta svirke, odnosno oni za koje sviraš tako zahtijevaju.
ali ono, nema ortodoksnih, hard core tamburaša. svi smo mekanog trbuha i vrlo prilagodljivi, ko kameleoni... neprofilirani, drugim riječima.

ne traže ljudi od tamburaša da im sviraju svašta zato što tako mora biti nego zato jer su naviknuti da im nudimo svašta. tako smo mi sami "odgojili" svoju publiku. postoji ta interakcija između publike i izvođača. mi sami pred publikom stvaramo sliku o sebi. kako se pokažemo, tako ćemo i biti doživljeni.

možda bismo mogli krenuti od nama najbližeg uzora, zvonka bogdana. kod njega se isto znade šta se može očekivati na njegovim nastupima i snimkama. svakako ne treba očekivati da će pjevati "kako je dobro vidjeti te opet" od fosila, ili neki hit od magazina, miše kovača, kao niti cesaricu.
namjerno sam naveo ove naslove i izvođače česte u tamburaškom repertoaru.

još jednom ponavljam, nije sporno da treba biti i takvih bendova. čudno mi je samo što su svi ili barem 95% tamburaša takvi. kod klapa je taj postotak ipak znatno manji.