Što se tiče stručnog dela ovog studija, Adama bi mogli “otpisati”, s obzirom da je Karlo bio taj koji nastavio biznis, ali smatram, da Adam imao tolike zasluge, da je saslužio da – barem u kratkim crtama - opišem preostali deo njegovog života.
Pošto je Adam predao radionicu Karlu, jedno vreme još pomalo radio, tek onako iz “hobija”- kako bi danas rekli. Ali je ubrzo odlučio za nešto drugo.
Još iste godine kupio komadić zemlje, na periferiji grada, ogradio je i počeo obrađivati. Kada je Adam počeo saditi voćke po bašti, njegovi prijatelji podrugljivo smejati, i pitali: ”Adame, zar ti misliš, da češ još jesti i voće sa tih stabla?”
(Ovoj epizodi bih samo toliko dodao, da poslednje stablo višnje - ostarelog, neplodnog -, ja sam svojeručno iskopao krajem 1955 godine. Adam je umro u aprilu 1956 godine).
Kasnije je ulepšao celu baštu, posadio šiblje i cveće. Na kraju dao sagraditi mali letnjikovac. Sve brojnijim unucima napravio igralište, vrtlošku itd. Moji rođaci iz starije generacije, (koji su još živi) još uvek – sa ne malo nostalgije - nazivaju to mesto “malim zemaljskim rajem”!
KÁ-SM-1929.jpg
12. 5. 1929. godine Adam i Marija – nešto skromnije nego 1914 god. – upravo u tom letnjikovcu proslavili 40. godišnjicu braka.
1933-kert.jpg
U malom “zemaljskom raju” znala okupiti i mnogobrojna rodbina. Ovaj sminak je urađen 1933. godine
nyugdij01.jpg
“Penzionerski” dani. (Adam na sredini):