Godine 1898, Adam je konačno ostvario svoj san. Pored Zanatske Komore u Subotici, otvorio svoju prvu radnju, za prodaju muzičkih instrumenata. Zgrada u kojoj je bila radnja, nija bila suviše moderna, ali je bila na prilično prometnom mestu. Srećom, imam fotografiju iz tog vremena.
1898a.jpg
Današnjoj generaciji nije naodmet objasniti, da ta lampa (ulično osvetljenje) ispred radnje, radio na gas! Naime nešto ranije napravljen u Subotici gasovod, prava tehnička revolucija onog vremena.
Nekako u isto vreme postao “hit”, da devojke iz imućnijih familija uče svirati na nekom instrumentu. I to: srpkinje, hrvatice i bunjevke na harmonici, a mađarice na cimbalomu.
Adam jedva stigao zadovoljiti potrebe. Tada je već imao nekoliko šegrta i pomoćnika. Cimbalome tako reći serijski proizvodio. Harmonike uvozio iz Češke.
U isto vreme je počeo razmišljati i o proizvodnji žica za intrumente. Naime u ono vreme su počeli pojaviti u prometu – masovnije – metalne žice. Do tada su “žice” uglavnom napravljene od ovčijeg creva.
Adam je doneo odluku. Iz Češke naručio mašinu za pletenje žica. Od tog momenta promet kod Adama naglo povećan. Adamova žena Marija, bila vrlo obrazovana i umešna žena, za kratko vreme naučila tehniku pletenja žica. Pošto o električnoj energiji nije bilo ni govora. šegrti su “kurblali” mašinu, a Marija pletela žice.
Postepeno počeo izrađivati gotovo sve vrste trzalačke instrumente, a gudalačke popravljao.
Primovi su priča za sebe, o tome ćemo u posebnom poglavlju govoriti.
--------------------------------------------------------------------
(Napomena uz pojam ŽICE. U mađarskom jeziku (i u nekim ne-slavenskim jezicima), reč "žice za muzičke instrumente" , sam po sebi ne objašnjava, od kakvog je materijala "žica" napravljena).