Kudlik
Pre nego što bi videli sledeći “veliki korak” u Adamovom životu, - ženidbu, - da preletimo preko najzanimljivijih detalja Adamovog lutanja po belom svetu.
Podatke sam uzeo iz memoara moje majke. Naime, ona je blagovremeno setila, da sve to treba zabeležiti, dok ima koga pitati! Tom poslu umnogome doprinela prilika, što je Adam, do kraja svog života (98 godina!) bio čistog razuma. Evo Adamova “maršruta”:
Prvi grad, u kojoj dobio posao, Segedin (grad 46 km. od Subotice). Naime posle katastrofalme poplave 1879, ceo grad je obnovljen. Ne znamo, koliko dugo tamo radio, ali su nadalje zabeleženi sledeći gradovi, gde je manje-više dugo radio. I to: Osijek, Pécs (Pečuj), Zagreb, Temišvar, Kikinda, Zrenjanin, Novi sad, Kula, Sombor, Zemun, Pančevo, Bela Crkva, Vršac, Nagyszeben, Kolozsvár, (Nagyszeben=Sibiu, Kolozsvár= Cluj, sada gradovi u Rumuniji), Senta, Čoka, Vinkovci, Slavonski Brod, Vukovar, Székesfehérvár, Budimpešta, Beč. Kako sam već ranije spomenuo, na kraju, godinama radio u Budimpešti.
U istom memoaru čitamo jedan događaj, koji je u današnjim prilikama, jednostavno neverovatno. Adam je jednom seo na voz u Novom Sadu i kupio voznu kartu do Zemuna. Međutim on je u vozu zaspao, i jednostavno “prešao” granicu. (Južna granica tadašnje Austro-Ugarske, je bila kod Zemuna, konkretnije, reka Sava-Dunav). Kada je u Beogradu kondukter probudio, i kontrolisao voznu kartu, upitao Adama: “Mladiću, da li vi znate, da ste u Srbiji?” Adam, kao da se ništa nije desilo, seo na drugi voz, i vratio se u Zemun.
Tokom svojih putovanja, Adam ja dva puta bio pozvan u svoj rodni grad, na regrutovanje. Oba puta je bio “škartiran”. Obrazloženje: Pre nizak je za armiju!
Ovoj priči bi još toliko dodao, da je Adam, do kraja svojih putovanja, prihvatljivo naučio govoriti, srpski, hrvatski i nemački jezik. I svakako bunjevački, jer bez toga ne bi mogao opstati u Subotici.
|