|
Originally Posted by Ernest Arnold
Evo uzimam sebi hrabrosti , da se uključim u ovo divno društo, iako nisam tamburaš, čak ni ne pripadam u muzičarsku branšu. Kakve veze imam onda sa tamburama? Više, nego što možete pretpostaviti! Mnogi od vas, bili sretni, kad bi - u prošlosti – videli, ono što sam ja video! Naime, ja sam skoro jedini - još živ – koji je godina gledao, kako Karlo Kudlik bušio rupe na gornjoj dasci prima, plete žice za instrumente, ili motao na kalemove.
Ogromni balvani – donošene iz Slavonije – u Karlovom dvorištu, za nas značio pravi raj, igralište svoje vrste. Samo što nismo zaplakali, kad su sve to obradili, i složili na tavanu. Na priloženoj fotografiji, (prilično slabog kvaliteta), od 1946 godine, taj mali klinac sa desne strane, to sam ja!
Kako bi odgonetnuo zagonetku, Adam Kudlik, osnivač čuvene dinastije izrađivača muzičkih instrumenata iz Subotice, je bio moj ded, a Karlo moj ujak. Karlova sestra, Rozalija, moja majka. Na rodoslovlju, koji je već postavljen na forum, sve se to jasno vidi, bez obzira, što sam sve to sastavio na mom materinskom - mađarskom - jeziku. Sasvim gore (označen plavom bojom) stoji moje Ernő, rođen 1938 godine.
Kada je u pitanju jezik – oni koji dobro znaju Subotičke prilike – tamo niko ne govori, onako “pošteno” ispravno ni jedan jezik! Ni ja nisam iznimka. Sve u svemu, tipičan sam vojvođanin, koji ni sam ne zna šta po nacionalnosti. Možda ću vremenom, objaviti iscpniju biografiju o sebi, na postu: Predstavite se!
Kada mi je pre oko 12 godina (već kao penzioneru) sinula ideja, da bi trebalo nešto sastaviti na spomen Kudlikovih, bilo je prekasno. Tada već i najmlađi od Kudlikovih, koji je imao svoju radionicu, Bela (odnosno Vojislav), barem 15 godina nije bio među živima. Nešto fotografija sam uspeo pronaći kod rodbine, ali upravo ono što je najzanimljivije, predmeti vezane za ovu struku, vrlo malo. Dokumenata maltene ništa! Nalepnicu, sa čuvenim crvenim tigrom, koje smo nekoć bez veze lepili po tavanu na gredama, jedva sam uspeo pronaći (jedan primerak!) tek ove godine! Jedino što je preostalo, to je mukotrpno istraživanje kod kolekcionara, po arhivima, crkvenim matičnim knjigama i sl. i to, počevši od Beograda, do Budimpešte.
Najzanimljivije detalje prikupljenog materijala ću postepeno objaviti na ovom forumu, sa posebnim osvrtom na tambure. Naime – uprkos teškoćama – imam toliku masu materijala, da sve to objaviti na ovom mestu nemoguće. Ukoliko neko želi saznati nešto više, slobodno pitajte, ja sam otvoren da podelim moje informacije. Konačno, to je i svrha ovog foruma.
Kao za početak toliko! Pošto je prostor na forumu ograničen, ovaj put ne želim ulaziti u detalje. U vezi rodoslovlja bi samo toliko korigovao, da osobe naznačene crvenom bojom, su oni koji su izučili zanat, bez obzira da li su nastavili kasnije, odnosno postali zanatlije. O tim detaljima ćemo kasnije.
|