[Petko]

Meni je poprilično zanimljivo kad me sretnu neki ljudi s kojima sam išao u srednju školu (tamo sam njegovao hard&heavy afinitete, dark style i sl.) pa se čude, kao neznaju kaj bi, to si stvarno ti? i sl. ali mi se čini da mi zavide. Mislim kako akustična glazba ima neku svoju čar, a da se lagano treperenje tamburaških žica svima polagano uvuče pod kožu.

Sramio se nisam nikad, neugodnjak bi mi bio da mi uleti neki poslovni partner a ja pijan i zajapuren tulim Ptičeki mali pevaju.

Osobno mislim da me tamburanje, sviranje tambure, druženje s tamburašima u mnogome definira, odnosno sebe rado gledam kroz to.