Evo ja s mojim dečkima (i veljom) imal prije nekoliko tjedana nastup u sesvetama (neki mirotvorni koncerat) prije miše kovač, poslje veli gospa koja nas je uzela da ak očemo, da sviramo pod šatorom bez forsiranja, onak po stolima za talo.
I tak mi ostali... Dok je mišo svoje odfalšal, mi smo se bogme lepo ponapijali (fićo bosanac među najjačima), i onda smo počeli česati pod šatorom.
Za prvim stolom moji bišvi profesori iz srednje (daj zanas onu, pa ovu ... nema beda, dali su love), za drugim neki ljudi, nije ni bitno... nego, nakon 3-4 stola ljudi su se već lagano zdrobili ko dreki, pa je postalo daj sad za nas, daj sad moju, sad za kuma, sad tam, sad sim, i tak. Fići su curile sline od para (sve 5 kaj se love tiče), al u silnoj toj gužvi velji na bajs čovek neki stavi 200 kn da dojdemo i njima kaj zasvirati, ali gazda (za kojeg smo u tom trenu svirali za šankom) zvadi van 500 kn i veli da sad tu sviramo, i mi ostasmo.
No onda, meni čovek dojde i stavi mi 200 kn u tamburu i veli:" Evo ti 200 kn al ne da mi odsviraš pjesmu, nego da se gubite što dalje od nas jer možete dobiti samo batina!"
E, kad je takva situacija postala, meni hvala dragom bogu pukne žica, i onda ona spika:"Ljudi samo 3 min da se nova žica stavi itd." I dobro ljudi popuše, mi tambure u auto i gas!
P.S. u svoj toj gužvi moj siroti primaš je otišel s nekom ženskom, a prim ostavil na šanku. Kak smo mi pobegli njegov primek (350€) se malo zgubil negde međ ljudima
Nigdar ga više ne nađoše...