dragi maestro, daje nama cilj biti primijećene, cijela priča bi bila sasvim drugačija! počele smo svirati iz puke zezancije i jer volimo tamburu, a nikako sa ciljem da postanemo poznate, slavne ... bla bla .... ali naravno, ako netko zapazi naš trud i volju i ljubav prema tamburi (šta god vi rekli ona je stvarno tu, možda je ne manifestiramo na način koji bi vi htjeli, a ovo vi se odnosi na vas maestro, ipak ste stariji od mene i ja to poštujem), super, ako ne - opet super! tako da te insinuacije o tamburi kao sredstvu da se dođe do pozornosti su apsurdne i neutemeljene.
(ne znam zašto imam osjećaj i dalje da se branim i da moram nekome opravdavati zašto sviram, zašto slušam tamburu i sl.?)
šta se ovog citiranog dijela tiče, ja nisam htjela da to poprimi ove razmjere, ali sam eto naslutila da se ništa dobrog ne krije iza tog komentara. i to je sve.
možemo ovako u nedogled nastaviti, vi sa svojim argumentima, ja sa svojim, ali imam i pametnijih poslova u životu trenutno od pustih prepiranja jer znam da nikad nećemo doć na zelenu granu. a na ovoj temi ja više nikad ni jedan komentar ostaviti neću, možda više ni na jednoj.
__________________
...kad kraj mene nisi ti, kad me plaše vjetrovi, ja bi htio da si tu, na mom toplom ramenu, da mi kažeš čuvam te, kad si sa mnom, ne boj se .... 
|