više sam mislio na visinu tonova koji se dobiju svirajući kontru u gornjim pozicijama nego na boju tona...
taj dio zvučnog raspona kojeg pokriva kontra u donjoj poziciji i eventualno basprimi ako su postavljeni dublje je jako važan za zvuk cijelog sastava, bez obzira na kvalitetu instrumenata. još kad imaš u vidu da čelistu ima 1% bendova...
a ovo sa kontrom koja bi jednako dobro zvučala gore i dolje... ne kužim se baš u te graditeljske fore, ali čuo sam basprime, a-basprime koji jako dobro zvuče kad ih sviraš kao kontru. kao da je nešto u veličini korpusa tambure vezano uz tu kvalitetu tona u raznim lagama.
tu, između basprima i kontre, kao da postoji nekakva granica koja graditeljima priječi da izvuku TON iz kontre u visokim pozicijama. recimo, matakovih ugodnih basprima sam čuo preko nekoliko, a kontri baš i ne. teško mi je objasniti, ali ima nešto.
